pitanja plava slidza

1)
Kariotip svake eukariotske ćelije sastoji se od određenog broja hromozoma koji je karakterističan za vrstu i nepromenljiv tokom života jedinke.

Kariotip čoveka sastoji se od 23 para hromozoma (ili 46 hromozoma), od kojih:

22 para čine autozomi i
jedan par su polni hromozomi (gonozomi).
Parovi autozoma u svim ćelijama jednog organizma su simetrični (homologi). Par polnih hromozoma je homolog samo u ćelijama žena, u kojima se sastoji od dva X xromozoma, dok je u ćelijama muškarca asimetričan (nehomolog) i sastoji se od jednog X i jednog Y hromozoma. Parovi autozoma u kariotipu obeležavaju se brojevima od 1 do 22 i to tako što je par najvećih hromozoma označen kao par 1, a ostali parovi redom po veličini (uz manja odstupanja) nose brojeve 2 do 22. Polni hromozomi se označavaju sa X odnosno Y.



2)
U kariotipu čoveka nalazi se par hromozoma označenih kao polni hromozomi ili gonozomi, jer sadrže gene za determinaciju (lat. determinare = odrediti) i funkciju pola.

Verovatnoća spajanja sa jajnom ćelijom je ista za oba tipa spermatozoida pa je zbog toga odnos polova 1 : 1 (u populaciji je jednak broj muškaraca i žena)

Prisutnost Y hromozoma određuje muški pol bez obzira na broj X hromozoma pa tako i osobe sa aberacijom XXXXXY su muškog pola. O ženskom polu ne odlučuju dva X hromozoma nego odsustvo Y hromozoma. Tako osobe sa Tarnerovim sindromom nemaju jajnike (za razviće jajnika su potrebna dva X hromozoma), ali imaju sve druge polne organe i ženski izgled.
Kada takvi spermatozoidi oplode jajne ćelije nastaće:

XY žene ili
XX muškarci.
Prema tome, muški pol ne određuje Y hromozom sam po sebi već prisustvo SRY-gena na njemu.



3)
Ženski pol je homogametan i stvara samo jedan tip jajnih ćelija (prema tome koji polni hromozom imaju), ćelije sa X hromozomom.

Muški pol je heterogametan i stvara dva tipa gameta:

X-spermatozoide
Y-spermatozoide


4)
Muškarci i žene boje ne vide na isti način

Zelena je za muškarce mnogo „žuća“ nego za žene, dok najviše problema imaju sa plavom i uglavnom ne razlikuju nijanse. Ako vam se čini da ste daltonista* i da ne razlikuje, na primer, crvenu i roze, to je zbog toga što polovi potpuno drugačije vide boje, tvrde stručnjaci!

Naime, istraživanja su pokazala da je za obradu boja u mozgu, odnosno način na koji ćemo ih videti, odgovoran hormon testosteron, pa zbog toga muškarci vrlo retko mogu da prepoznaju nijanse iste boje. Iz istog razloga, među njima je više daltonista nego među ženama.




5)
Hemofilija se nasleđuje recesivno vezano za X hromozom, što znači da je uslovljena recesivnom mutacijom gena koji se smešten na ovom hromozomu. Mutacija se u najvećem broju slučajeva nasleđuje od roditelja, dok je kod trećine bolesnika posledica spontanih mutacija.

Oboljenje, koje izaziva recesivan mutirani alel smešten na X hromozomu, ispoljiće se kada se taj alel nađe u homozigotnom stanju kod žena ili u hemizigotnom stanju kod muškaraca. Geni na X hromozomu muškarca su u hemizigotnom stanju jer na Y hromozomu ne postoje odgovarajući aleli, odnosno geni na X hromozomu muškarca nisu u paru, kao kod žene, već su pojedinačni. Zbog toga muškarci češće oboljevaju od žena od bolesti uzrokovanih recesivnom mutacijom na X hromozomu. Žene pored mutiranog najčešće sadrže i normalan alel pa se bolest kod njih ispoljava samo kada su na oba X hromzoma mutirani aleli, što je veoma retko.

Obrazlozenje:
sinovi od oca ne mogu naslediti oboljenje uslovljeno recesivnom mutacijom gena na X hromozomu, zato što od oca dobijaju Y hromozom
bolesna majka svoje X* hromozome predaje kako kćerima tako i sinovima pri čemu sinovi oboljevaju, a kćerke ne jer imaju još jedan X hromozom sa normalnim genom
da bi žensko dete obolelo potrebno je da oba roditelja imaju X hromozom sa mutacijom