,,Vetar"
                                                        Ivan V. Lalic
-Ivan V. Lalic bio je izuzetno plodan autor, objavivsi 17. zbirki pesam za zivota. Psobeno se izdvajaju: Melisa(1959), Argonauti i druge pesme (1961), Smetanje na vezama (1975) kao i Cetiri kan. (1996). Bavio se kritikom, dramom, prevodjenje, a njegova pesma ,,Vetar" koju cu analizirati pripada njegovoj prvoj zbirci izdatoj 1955. god. pod nazivom ,,Bivsi decak"
-Pesma ,,Vetar" je misaona lirska pesmak oja tematizuje secanje na detinjstvo.Dominantno osecanje u pesmi su: strah, nezavisnost, ali i potreba za zastitom.
Pesma je ispevana uu slobodnom stihu, bez rime.U pesmi su zastpljene tri strofe nejednake duzine.Prisuttan je pseudodijalog u kome lirski subjekat razgovara sam sa sobom.Forma obracanja zapravo jedan subjektivan i lican monolog koji ima za cilj da prizove u secanje minulu proslost i daleko detinjstvo.
U prvoj liniji odbrane od nevidljivog i neizvesnog stoji majka i majcin polljubac, koji se na kratko zapecatiti danasnju javu, odnosno, zaustaviti prodor mraka  u prostor mladje lirskog subjekta.Majka pruza zastitu, zakljucava vrata i spusta kapke od prozora, stiti decaka od nosci uz koju na dva mesta u pesmi stoje atributti da je velika i prevelika.Nesagledivoj velicini majka se suprotstavlja blagim plamenom svece , ali i snagom svoje majcinske ljubavi.Postepeno se kroz stihove razvijaju pesnicka misao i pesnicka slika.Deskriptcija ilustrije enterijer, pred citaocem ukazuje se vetrtovito ,zeleno prostranstvo Maljena, noc, borovi, mesec.Vetar se radja na grudima Maljena, presnik predelima i pojavama pripisuje ljudske osobine.Poredjenjem noc-velika kao odelo odraaslih,spusta se prpespektiva sa odraslog lirskog subjekta na mladje "ja" i prikazue se zloslutna atmosfera iz decacke vizure.
Sredisnj deo pesme cini strofa od dva stiha istaknuta kurzivom u kojima se nalazi izvestan vid molitve  izrecen u 1. licu za razliku od ostatka pesme koja je ispevana u drugom licu.Zavrsni stihovi porede decaka i vetar, a to je kulinacija paralele koja je indirektno zapocela aludiranju da je i sam vetar mlade i zelen, bas kao i decka. Sugestvino se aludira na protok vremena, na promene , na to da stvori mozda , nece uvek biti iste.Motiv prolaznosti i prisutan  je u zavrsnici pesme na specifican nacin, oslanjajuci se na nase iskustvo i saznanje da ce vetar proci i da elementarne prirodne pojave ne traju vecno.Preko tog saznanja uvidjamo da ce i decka, jednog dana, kao i vetar proci.Decaka jednog dana vise nece biti, jedno jutra se nece probuditi.Tragedija nestanka nije u samom nestanku, vec u neznanju i nadmenom ubedjenu o licno neuinstivnosti i besmrtnosti.