ort07032011

-klasifikacija prema funkcionalnom stanovistu-

To je podjela na tipove sistema s obzirom na njihovu funkcionalnost, raspolozivost i pouzdanos tpri funkcionisanju.
Prema tom nacinu posmatranja, racunari i racunarski sistemi se dijele na sledece glavne tipove:
*simpleksni sistemi
*simpleksni sa izdvojenim komunikacionim procesorom
*simpleksni sa zdvojenim komunikacionim i procesorom za upravljanje podacima
*master-slave sistemi
*dupleksni i dualni sistemi
*distribuirani sistemi

_simpleksni sistemi_
TO su sistemi kod kojih su svi elementi i sve funkcije jedinstveni. Nema nikakvih rezervnih ili duplih elemenata. Veliki broj standarnih racunara su takvi.
Kod njih postoje jedinstveni hardverski elementi, jedinstveni softverski elementi..U slucaju otkaza bilo kog elementa, dolazi do otkaza citavog sistema.
Takvi sistemi imaju najslabije karakteristike u pogledu funkcionalnosti, raspolozivosti i pouzdanosti, ali su najjeftiniji i najjednostavniji.

_simpleksni sistemi sa izdvojenim komunikacionim procesorom_
Posto se u racunarskom sistemu najvise vremena gubi na komunikaciju sa korisnikom i perifernim jedinicama,
da bi se glavni procesor oslobodio tih aktivnosti i da bi brze izvrsavao korisnicke programe, uvodi se jedan dodatni procesor, tzv. komunikacioni procesor
Taj procesor je mnogo jednostavniji, sporiji i jeftiniji od glavnog procesora i on realizuje sve aktivnosti vezane za komunikaciju sa
korisnicima i perifernim jedinicama.
Veza izmedju komunikacionog i glavnog procesora je ili paralelna veza ili brza serijska veza.

_simpleksni sistemi za izdvojenim komunikacionim i procesorom za upravljanje podacima_
Da bi se glavni procsor i poslova vezanih za upravljanje podacima, odnosno za upravljanje vanjskim memorijama, uvodi se jos jedan dodatni procesor
tzv, procesor za upravljanje podacima. To je takodje mnogo jednostavniji i jeftiniji procesor od glavnog procesora.
Veza izmedju glavnog procesora i procesora za upravljanje podacima je paralelna ili brza serijska.

_master-slave sistemi_
To su sistemi kod kojih se koriste 2 procesora. Jedan tzv. glavni ili master procesor i tzv. pomocni ili slave procesor.
Glavni procesor realizuje sve aktivnosti vezane za komunikaciju sa korisnicima i periferinim jedinicama i za upravljane citavim sistemom.
Slave procesor samo izvrsava korisnicke programe.Veza izmedju procesora je paralelna.

_dupleksni i dualni sistemi_
To su sitemi kod kojih se koriste 2 racunara i tako se pocecava funcionalnost, raspolozivost i pouzdanost citavog sistema.
Kod dupleksnih sistema postoje glavni i rezervni racunar. Dok glavni racunar ispravno funkcionise, rezervni ili nije aktivan ili mozda nkakav drugi posao.
Pri otkazu glavnog racunara, njegovu funkciju preuzima rezervni racunar. Kako rezervni racunar nije obavljao iste aktivnosti, potrebno je neko vrijeme
da on preuzme funkciju glavnog racunara. To vrijeme se naziva vrijeme oporavnka sistema. Kod dupleksnih sistema oporavak nije trenutan.
Kod dualnih sistema oba racunara funkcionisu istovremeno i obavljaju iste operacije. U slucaju otkaza jednog rcunara, drugi nastavlja normalno
funcionisanje i nema prekida u funcionisanju citavog sistema. Kod takvih sistema je oporavak od greske trenutan.

Posto nekad nije lako utvrditi koji od racunara je neispravan ako daju razlicite rezultate, u praksi se vrlo cesto koriste 3 racunara, ciji se
rezultati porede po principu 2:1. Ovakvi sistemi su slozeniji i skuplji.

_distribuirani sistemi_
To su sistemi kod kojih se koristi vise racunara. Razlozi primjene vise racunara su povecanje brzine i povecanje pouzdanosti sistema ili
mogucnost koristenja zajednicikih programa, podataka, perifernih jedninica. Prakticno postoje 2 tipa distribuiranih sistema koji se nazivaju
multiracunarski sistemi i mreze racunara.
Multiracunarski sistemi koriste vise racunara koji su medjusobno povezani brzim paralelnim vezama i nalaze se na malim rastojanjima (par cm do par dm),
obicno na istoj stampanoj ploci ili u istom kucistu. Svi racunari funkcionisu paralelno i mogu da realizuju posebne poslove ili dijelove
nekog istog posla. Tako se povecava brzina citavog sistema. Istovremeno se povecava i pouzdanost jer u slucaju otkaza jednog racunara
ostali mogu da preuzmu njegove poslove.
Postoji vise mogucih nacina za medjusobno povezivanje racunara. Prakticno se najcesce koriste sledeca 3 nacina povezivanja:
*koristenjem zajednicke magistrale
*koristenjem komunikacione matrice
*koristenjem memorijskih i U/I jedinica sa vise pristupa
Pri koristenju zajednicke magistrale svi racunari i sve zajednicke memorijske i zajednicke periferne jedinice su vezane na paralelnu zajednicku magistralu
preko koje se realizuju sve komunikacije. To je najjednostavniji i najjeftiniji nacin povezivanja, ali daje najmanju brzinu komunikacije.
Koristenje komunikacione matrice omogucava najvecu brzinu komunikacije, jer je kod njega moguce istovremeno uspostaviti vise veza i paralelno realizovati
vise prenosa podataka. Medjutim, to je najslozeniji i najslkuplji nacin povezivanja.
Koristenje momorijskih i U/I jedinica sa vise pristupa po karakteristikama spada izmedju prethodna 2. Kod njega svaki racunar ima vise pristupa
za direktan pristup svakoj zajednickoj memorijskoj i svakoj zajednickoj U/I jedinici. Pristupi su paralelni, istovremeno se moze realizovati
vise pristupa i prenosa podataka.

Mreze racunara:
To su racunarski sistemi u kojima se koristi vise racunara koji se nalaze medjusobno na vecim udaljenostima i medjusobno su povezani serijskim vezama.
Na taj nacin je omoguceno da racunari koriste zajednicke periferne jedinice, zajednicke programe i podatke, kao i da razmjenjuju progrme i podatke
i funkcionisu na nekom zajednickom zadatku. Racunari mogu medjusobno biti povezani parom provodnika ili koaksijalnim kablom ili optickim kablom ili
radio signalom. Na osnovu strukture, odnosno topologije racunarske mreze se dijele u nekoliko glavnih tipova:
*magistrala
*prsten
*zvijezda
*potpuno povezana mreza

Kod mreze tipa magistrala, korisi se serijska magistrala na koju su paralelno povezani svi racunari.