Marija Prezentacija

ПРИКАЗ КЊИГЕ
Креативни процес
 и психоанализа
- есеји –





                                                      Марија анђелковић
Технички део
Звонко Џокић, Креативни процес и психоанализа, Београд, 2007 ДЕРЕТА, бр. стр. 131
Књига садржи осам есеја, који су у књизи поређани више тематски него хронолошки, па се приликом пораћења њиховог низа могу приметити одређене стилске и духовне разлике
	Психоаналитичка тумачења креативног процеса
	Его у креативном процесу
	Креативни процес и аналитички третман
	Фотографија и светови
	Креативна перцепција и механизам идентификације у уметности
	О нагонима и креативности
	Креативност психотерапеута
	Нарцизам и култура
Књига намењена одређеном броју читалаца
Предмет интересовања есеја је суштина интердисциплинарног подручја
Циљ је усмерен на давање оригиналног доприноса јединственом, специфичном пољу људске комуникације и постојања, које повезује креативни процес, с једне стране, и психоанализу, с друге стране
Психоаналитичка тумачења креативног процеса
Пећинско сликарство, анимистичка, магијска занчења, урођено умеће и таленат, генијалци, амбициозни истраживачи

	Способност трансформације нагонске енергије у социјално прихватљиву форму чини основу уметничког дара (Фројд)
	Креативност као израз архитипске датости (Јунг)
	Способност Ега да се упусти у флуид и буре примарног процеса, да манипулише њиме и извуче материјал за дело (Ернст Крис)


 								    17-25 стр
Его у креативном процесу
Потреба за стварањем је вишеслојна, настаје од мотива произашлих из различитих нивоа личности стваралаца и од различитих инстанци у појединим фазама стваралачког чина
Доживљавајући до тад недоживљено, осветљавајући нерасветљено, сазнајући непознато, прихватајући забрањено, сопствено, уметник тежи ка достизању сопствене целовитости, слободе и аутентичности
Пут индивидуације ка циљу који означава јединство личности, циљу који је досад најчешће називан јаством, себством

								    27-40 стр
Креативни процес и аналитички третман
Однос Ега према асоцијацијама, представама, афективним садржинама и нагонским дериватима који извиру из несвесног, промене унутар Ега и даљи избор акције у смислу исхода и реализације
Значај слободних асоцијација – исход њихова пројекција и материјализација у дело
Створено дело је јединствено, непоновљиво и са великом вредношћу за ствараоца и друштво, и представља процес индивидуалне и колективне свести, обогаћивање културних тековина



                                                               43 – 52 стр


Фотографија и светови
Фотографија, једна од човекових стваралачких магија, створена као резултат човекове потребе за пресликавањем самога себе и дела околине да би то задржао око себе
Фотографија, конкретан доказ о сопственом постојању у простору и времену

Фотографија одсликава ауторову унутрашњост и намеру
Два света, црно – бели и у боји
Црно – бели свет ближи унутрашњим световима, ономе што је човек преценио као надреално
Фотографија у боји ближа спољашњом свету, реалности


                                                              55 – 61 стр
Креативна перцепција и механизам идентификације у уметности
Механизам идентификације – темељ креативности
Препознаје се као биолошки дат модел комуникације између унутрашњег и спољашњег света као и између делова структуре унутрашњег света
	Може да се препозан и као битан чинилац у процесу раста, развоја и сазревања, приликом учења о себи и реалности која нас окружује, са успутним обогаћивањем адаптацијских померања
	Сливен у креативност, одражава њену јединствену моћ за стварањем нечег новог, сопственог и заједничког


								63 – 78 стр
О нагонима и креативности
Дело у себи заувек носи запис нагонских и енергентских вредности
Ерос и Танатос су динамична енергетска основа специфичне унутрашње констелације личности ствараоца
У спрези са другим унутрашњим силама стварају ниво енергетског потенцијала, “стваралачки немир”

Стварност и судбина сопстевног Ја нас враћају, на крају, у стварност постојања стваралачких сила у садашњости, с једне стране, и рушилачких сила и сила разградње, с друге стране. Упућују нас директно на саоднос између Ероса и Танатоса, у сопственом, актуелном тренутку постојања

								81 – 92 стр
Креативност   психотерапеута
Психотерапеут треба да буде обдарен и вешт да прилагоди капацитете сопственог Ега увек различито, у зависности од структуре личности другог, као и од актуелне проблематике и целокупне реалности, која утиче на услове за постојање психотерапеутског односа


Вештина и креативност личности психотерапеута не заснивају се само на “читању порука” које долазе из Ега анализанта и објективне реалности, већ много више на препознавању порука из несвесног
Уочавање “контратрансфера” код самог психотерапеута


						               95 – 109 стр
Нарцизам и култура
Основна тенденција Ероса и либида у култури, зближавање јединки, породица, племена и народа, стварање нових вредности у заједничком животу
Сопствени идентитет не произилази из постепеног приближавања аутентичној индивидуалности, већ од очувања и јачања прихватања униформисане конвенционалности
Нарцистичке структуре, емоционални односи детерминисани фиксацијом либида и његовим заробљавањем у секундарни нарцизам
Индивидуалност од које смо почели да градимо нарцистичку културу је развојни помак у односу на симбиотско – доминантне, аутократске социјуме

							     111 – 117 стр
Хвала на пажњи!