tipovi nasledjivanja

1)
Razvoj genetike kao naučne discipline može smestiti u prethodnih 100 godina. Ljudi
su, doduše nesvesno, primenjivali genetičke principe od najranijih ljudskih civilizacija. Kao
dokaz ove tvrdnje može se uzeti proces pripitomljavanja biljaka i životinja, započet pre
10.000 - 12000 godina u oblasti Srednjeg istoka. Prvi odomaćeni organizmi bili su pšenica,
grašak, sočivo, ječam, pas, koza i ovca. U drevnoj Asiriji i Vavilonu, pre 4.000 godina,
radom čoveka je stvoreno nekoliko stotina sorti urmi, različitih po vremenu sazrevanja,
veličini i boji ploda, ukusu.



2)
Generacija je period razvića organizma od obrazovanja zigota do sticanja polne zrelosti kada taj organizam postaje sposoban da daje potomstvo.


3)
da ga jebem ne znam

4)
Dominantno-recesivno nasleđivanje predstavlja tip nasleđivanja koje je rezultat interakcije genskih alela. Potpuno dominantno nasleđivanje pokazuje dominantan alel koji se isto ispoljava i u homozigotnom (AA) i u heterozigotnom stanju (Aa). Isto ispoljava znači da je fenotipska osobina, koju on određuje, ista kod jedinki koje imaju različit genotip). Dominantan alel je funkcionalan i određuje sintezu nekog proteina koji dovodi do ispoljavanja određene osobine pa je dovoljno prisustvo samo jednog dominantnog alela da bi se ta osobina ispoljila u fenotipu. Recesivan alel je nefunkcionalan pa se dati protein ne stvara što dovodi do ispoljavanja alternativne osobine.


5)
Komplementarnost se ostvaruje kada je za ispoljavanje neke osobine bitna određena kombinacija gena.

Normalan sluh čoveka određuju dva gena (obeležićemo ih sa A i B). Da bi sluh bio normalan neophodno je prisustvo bar po jednog dominantnog alela oba gena ( genotip A-B-, što znači mogu da budu i homozigoti i heterozigoti). Osobe svih drugih genotipova imaju oštećen sluh (npr. genotip A-bb ili aaB-).



6)
Krvna plazma čoveka može da sadrži dve vrste antitela koja se nazivaju aglutinini anti-A i anti-B. Na eritrocitima se nalaze dve vrste antigena nazvanih aglutinogeni A i B, koji su po hemijskoj prirodi glikoproteini. I aglutinini i aglutinogeni su pod kontrolom gena i nasleđuju se. U krvi jedne osobe ne mogu se naći istorodno antitelo i antigen (aglutinin anti-A i aglutinogen A ili aglutinin anti-B i aglutinogen B). Ako bi pri transfuziji krvi do toga došlo, dogodila bi se aglutinacija – međusobno slepljivanje eritrocita (gromuljice koje mogu zapušiti krvne sudove i izazvati teške poremećaje), a zatim i njihova hemoliza (razaranje).

Na osnovu prisustva aglutinogena na eritrocitima ljude delimo na 4 grupe:

1. osobe O krvne grupe koje nemaju aglutinogene na eritrocitima, a u krvnoj plazmi imaju oba aglutinina i anti-A i anti-B; pošto nemaju antigene ove osobe su univerzalni davaoci, a krv mogu primati samo od svoje krvne grupe;

2. osobe A krvne grupe na eritrocitima imaju aglutinogen A, a u plazmi aglutinin anti-B; primaju krv od svoje i O krvne grupe, a daju svojoj i AB krvnoj grupi;

3. osobe B krvne grupe na eritrocitima imaju aglutinogen B, a u plazmi aglutinin anti-A; primaju od svoje i O, a daju krv svojoj i Ab krvnoj grupi;

4. osobe AB krvne grupe imaju oba aglutinogena i A i B, dok u plazmi nemaju aglutinine; oni su univerzalni primaoci jer nemaju antitela, a daju samo svojoj krvnoj grupi.



7)
skadabudzi nesto




8)
Poligeno se nasleđuju mnoge normalne osobine čoveka :

visina tela,
masa tela ,
razni obimi (grudnog koša, glave, nadlaktice itd.),
razne dužinske i širinske mere (dužina nogu, širina ramena, širina karlice itd.)
boja kože, kose i očiju,
inteligencija,
broj linija na šakama i stopalima (dermatoglifi)


9)
Mutacija (lat. mutatio - promena, zamena) je kvalitativna i/ili kvantitativna promena u genetičkom materijalu koja nije uzrokovana segregacijom ili rekombinacijom. Mutacije mogu uzrokovati promene u pojedinačnim obeležjima (fenotipa).

Promenljivost naslednog materijala predstavlja genetičku osnovu sveukupne biološke raznolikosti u vremenu i prostoru, posmatrajući živi svet u celini i svaku vrstu živih bića posebno. Mutacije su moguće na različitim nivoima organizacije genetičkog materijala. Mutacije, dakle, predstavljaju jedini suštinski izvor nasledne, individualne varijacije. Nastaju slučajnim promenama u strukturi i količini DNK. Mutageneza (proces nastajanja mutacija) može biti (indukcijom ili spontano) izazvana različitim fizičkim, hemijskim i biološkim faktorima vanjske i unutrašnje sredine, ali efekat mutiranog gena  (protuakciju) na odgovarajući mutageni agens.


10)
jebiga bajica i ovo moras sama hahahahaa

12)
F2 Generacija paradaji
   	|  AB   | Ab   | aB   | ab    |
	|-------|------|------|-------|
AB	|  AABB | AABb | AaBB | AaBb  |
    |-------|------|------|-------|